Dana 3.6.2013. godine direktor Gimnazije u Ivanjici Duško Parezanović na Učiteljskom fakultetu u Užicu odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom „Internet tehnologije u intranet okruženju početne nastave matematike“ i stekao zvanje doktor didaktičko metodičkih nauka.
Čestitamo
Dali je prema Gali osećao strast, isključivu i nezasitu.“ – Andre Tihirion
Smatra se da je zahvaljujući ovoj nekadašnjoj učiteljici ruskog porekla, rođenoj kao Elena Ivanovna Diakonova, Dali naslikao neke od slika koje možemo da uvrstimo u najuzbudljivija i najlepša svedočanstva ljubavi prema ženi.
Dali je, pored toga što je svoju ženu nazivao mnogim imenima: Gala, Galuška, Oliv, Lionete, Mali Negus, Pčela… nju koristio i kao modela u mnogim slikama, među kojima je i njegovo najveće delo (govoreći o dimenzijama) “Bogorodica Port Ligata.“
POVRATAK KATALONIJI
1949. Dali se vraća nazad u Kataloniju. Njegova odluka da se vrati tamo dok je Franko na vlasti je naišla na kritiku, što je doprinelo smanjenju prihvaćenosti njegovih radova.
U svojoj poznoj karijeri Dali je eksperimentisao sa novim medijima poput holografije i optičke iluzije. Novi, mladi pop-art umetnici, poput Vorhola, ističu veliki uticaj Salvadora Dalija na razvoj umetnosti.
Dalijeva interesovanja za prirodne nauke i religiju rastu, što se ispoljava na njegovim delima. Počeo je rad na Teatru-Muzeju.
KOMERCIJALNA UMETNOST
Dali je snimio par reklama, medju kojima je i reklama za Evroviziju 1969, a bavio se i dizajnom u komercijalne svrhe (logo Čupa čups lizalica).
POSLEDNJE GODINE
1980. Dalijevo zdravlje se katastrofalno pogoršalo. Gotovo senilna, Gala mu je davala kombinovane doze neprepisanih lekova koji su mu oštetili nervni sistem i uništili umetničke sposobnosti.
1982. Gala umire, nakon čega Dali kao da gubi želju za životom; zadesilo ga je par čudnih i opasnih događaja za koje se smatra da su bili neuspešni pokušaji suicida.
1989. Dali je preminuo, kao posledica srčanih problema. Sahranjen je u kripti u svom Teatru-Muzeju.
Dali pomaže Luisu Bunjelu u pisanju scenarija za film «Andaluzijski pas». Pored ovog filma, Dalijevo ime vezujemo i za Hičkokov «Začaran» kao i Diznijevim crtanim filmom «Destino»..
1929. Dali upoznaje svoju muzu, Galu, jedanaest godina stariju i u tom trenutku udatu za pesnika Paula Eluarda, koga će kasnije napustiti, i udati se za Salvadora. U ovom periodu Dali ima mnogobrojne izložbe, njegova dela su sada jako povezana sa podsešću, i upoznaje Frojda koga jako ceni i poštuje.
1934. Amerika upoznaje Salvador Dalija kroz izložbu u Nju Jorku.
Dali, za razliku od ostalih nadrealista, ne kritikuje i ne osuđuje Hitlera, već razvija veliki interes za ono što je sam nazvao «fenomenom Hitlera». Nakon španskog građanskog rata Dali je među prvima od intelektualaca podržao i priznao novi režim, što je dovelo do njegovog izbacivanja iz grupe nadrealista.
Sa početkom Drugog Svetskog Rata Dali se seli za Ameriku sa svojom ženom Galom. Tamo izdaje autobiografsku knjigu «Tajni život Salvadora Dalija».
Godinu dana nakon majčine sahrane, Salvador se seli u Madrid i pohadja Akademiju Umetnosti. Svojim neobičnim izgledom, načinom oblačenja, kao i svojim slikama u kojima je eksperimentisao sa kubizmom (koji nije shvatao u potpunosti) privlači dosta pažnje. Dali je takođe eksperimentisao sa dadaizmom, sto je ostavilo uticaja na sva njegova kasnija dela.
Upoznao se sa mnogim mladim umetnicima, među kojima je bio i Lorka (koji je napisao «Odu Salvador Daliju»), sa kojim se prilično zbližio. Dali nije bio sposoban da izdrži jake emocije i napete odnose koje su postojale između njih, i distancirao se od Lorke. Njihovo poznastvo je Lorka konačno prekinuo nakon što je video film «Andaluzijski pas» koji je tumačio kao atak na svoju ličnost.
Dali je izbačen iz Akademije pred finalne ispite, jer je izjavio da niko nije dovoljno kompetentan da ga ispita i oceni. Iste godine u prvoj poseti Parizu upoznaje Pikasa (koji je čuo hvale o Daliju od Miroa) čiji je rad mladi Dali jako cenio.
Neki od elemenata koji su se pojavljivali na Dalijevim radovima jos 1920. su se zadržali do kraja života. Dali je mešao više stilova da bi postigao dela koja su se kretala u rasponu od akademskih do avangardnih. Izložbom u Barseloni prikuplja mnogobrojne pozitivne kritike i još više pažnje. Tih godina pušta brkove (inspirisan Velaskezom) koji su ostali jedna od njegovih prepoznatljivih karakteristika.
Salvador Domingo Felipe Jacinto Dalí i Domènech rodjen je 11. maja 1904. u Figerasu, Kataloniji u Španiji. Bavio se slikarstvom, vajarstvom, fotografijom i filmom, dizajnirao kostime za balete, a neretko je i pisao. Bio je sklon da radi neobične stvari da bi privukao pažnju na sebe, što je umelo da iritira kritičare, ali i ljubitelje umetnosti, jer su smatrali da njegovo ponašanje privlači više pažnje nego njegova dela; ono što mu je zamerano je kasnije zapravo omogućilo Daliju da bude poznat širom sveta i da veliki broj njegovih dela bude kupljen.
Salvador Dali 